О књизи: 1992 / Ставио сам перо на папир у немирно време за Русију да бих разумео себе и био користан отаџбини. Сада то нису узвишене речи, већ стварна потреба, обавеза не само политичара, већ сваког грађанина коме судбина наше Отаџбине још увек није равнодушна. Са те позиције је корисно разумети све што се дешава у Русији, у њеној влади, у јавним службама, међу политичарима – једном речју, у свему што сам видео и доживео последњих година. Новопечени борци за интересе „цивилизованог Запада“, који су преузели власт над Русијом, користе се старим методама које су доказане још двадесетих година – да овог или оног службеника прогласе „бившим“ и створе одређено „јавно“ мишљење. И ту не долазе у обзир ни искуство, ни пословни квалитети, ни жеља да будете корисни. Али сада су борци апарата, који теже монополу на изражавање мишљења руског народа, монополу на власт, отишли ​​толико далеко у својим експериментима над руском нацијом да сам једноставно принуђен да вам кажем зашто сам заправо напустио прва демократска влада.